Firma, čiji je bio vlasnik i kojom je upravljao, bila je više nego solidna. Ne preterano velika, sa nekih sto zaposlenih išla je ka tome da postane lider u svojoj oblasti. Nedostajalo je samo malo. U stvari, on sam je uvek smatrao da je moglo još bolje da se radi. Uvek je postavljao nove ciljeve i uporno ka njima išao. Ta njegova upornost ga je i dovela do toga gde se sada nalazio.

Glavna prepreka u pravom napretku firme bila je usporena realizacija njegovih planova od strane zaposlenih. Jednostavno nije uspevao dovoljno dobro da ih animira i pokrene da ga prate. Više su kaskali. Bio je svestan toga da je problem u njemu, u njegovoj komunikaciji ali nije znao kako to da reši.

Jednog dana se požalio svojoj supruzi, dok su zajedno ispijali jutarnju kafu. Ona je bila potpuno upućena u njegove poslove a i najbolje ga je poznavala. Objasnio joj je da i dalje teško dopire do ljudi, da ga teško prate, da više reaguju na tamo neka šuškanja nego na njegove upute. Onda donose koje kakve pretpostavke i zaključke pa samim tim prave i greške, a njemu je potrebna čitava večnost da posledice tih grešaka ispravi i tako unedogled. 

„Moraš kod sebe nešto promeniti. Ti negde grešiš. Verovano im ne daješ dovoljno informacija. Jedino tada se ljudi okreću onome što načuju, onome o čemu se šuška. Ako ne znaju tačno gde, kada i kako idu, ne mogu znati ni šta je to što trebaju da rade. Prilagodi im se. Nađi način.“

Danima je razmišljao o njenom predlogu. Da im se prilagodi? Lako je to reći, ali kako? A onda se dosetio.

Jedno jutro je došao na posao i pozvao asistentkinju u svoj kabinet. Kada je sela preko puta njega, spremna da zapiše ono što joj naloži, obratio joj se šapatom. Poverljivo. Ona ga je zbunjeno pogledala, ali je on samo odmahnuo rukom i počeo.
„Jelena, pažljivo slušajte i pišite. Poštovane kolege, svašta se šuška po ovoj našoj firmi, pa želim da vam prenesem nova šuškanja, da budete upućeni. Šuška se da sam sačinio detaljan korporativni plan, sa tačnim smernicama i uputstvima koji ću dostaviti svim zaposlenima, bez obzira na radno mesto, kako biste znali šta nam je glavni poslovni cilj. U kom pravcu idemo. Dalje se šuška da se bliži kraj godine, i ako ispunimo postavljeni plan, svi zaposleni će dobiti novogodišnji bonus. Šuška se da ćemo od danas promeniti malo način komunikacije unutar firme. Napravićemo e mail adresu na koju svaki zaposleni može poslati svoje pitanje, dati neki predlog i sugestiju. Još se šuška .......“

Nastavio je tako da diktira Jeleni, koja više nije bila zbunjena njegovim šaputanjem, već se osmeh širio njenim licem.

Kada je završio, ona mu se obratila.
„Direktore.“
„Molim Jelena?“
„Šuška se da ste na dobrom putu.“ Dobaci mu ona izlazeći iz kabineta, ostavljajući ga da se zadovoljno i iskreno smeje, prvi put posle dužeg vremena.