O NLP-u

O NLP-u

Verujem da ste do sada čuli bar nešto o NLP-u. Možda ste čuli nešto dobro, možda nešto manje dobro, ko zna? Jedno je sigurno, došli ste na pravo mesto po prave informacije.

Neki uspešni ljudi kažu da čovek najbolje uči kroz primere i priče. Zato ću vam ovde prvo preneti priču koja će vam na pravi način dočarati šta je to NLP.

Jednog dana dečak je prišao majci i zamolio je da mu objasni šta je to NLP. Majka je pristala ali ga je zamolila da je prvo posluša i uradi par stvari za nju. Dečak je pristao i pitao šta treba da uradi.
„Idi u dnevni boravak i pitaj dedu kako mu je danas artritis?“
Dečak je otišao i pitao svog dedu kako je, a on mu je tužno odgovorio da ima bolove i da se ne oseća baš najbolje.
Kada se vratio majci i preneo joj šta je deda rekao, dečak je opet nestrpljivo pitao majku hoće li mu reći šta je to NLP.
„Evo odmah samo da učiniš još jednu stvar. Idi kod dede i pitaj ga koje su to najsmešnije stvari koje si priređivao kada si bio mali?“
Dečak se opet vratio kod dede i postavio mu pitanje. Deda se na to sav ozario i počeo da mu pripoveda silne smešne situacije kroz koje su njih dvojica prolazili dok je dečak bio mali i to je trajalo dugo. Za to vreme deda je bio nasmejan i raspoložen. Potpuno srećan.
Kada je deda završio priču, dečak se vratio kod mame i pitao je da li je čula šta je deda pričao. Mama mu je odogovorila:
„Da, čula sam. Pogledaj svog dedu, srećnog. Uspeo si sa par reči  da promeniš to kako se deda oseća. Eto, to je NLP!“

Postoji mnogo definicija NLP-a, a ja ću vam reći za mene najjednostavniju:
NLP je jedan od najboljih komunikacionih modela.

NLP predstavlja skraćenicu za Neuro Lingvističko Programiranje.

N – Neuro – predstavlja um i način na koji razmišljamo
L – Lingvističko – kako koristimo jezik i kako on utiče na nas i druge i
P – Programiranje – kako organizujemo naše aktivnosti kako bismo postigli svoje ciljeve.

ŠTA DOBIJATE NLP - om

Veštine i alate koje dobijate NLP - om, primenjivi su u svim segmentima života. Osnovna svrha NLP-a jeste unapređenje komunikacije sa sobom i sa drugima. A mi komuniciramo neprestano.  Verbalno i neverbalno. NLP će vas naučiti kako da pravilnom komunikacijom postavite i postignete svoje ciljeve, uzimajući u obzir svoje i potrebe svih ljudi oko vas, tako da su svi na dobitku.
Fokusiranost na cilj, fleksibilnost i izoštrenost čula, predstavljaju osnovu uspeha.To znači da savladavanjem veština, tehnika i alata NLP-a učite kako pravilno i efikasno da postavljate svoje ciljeve, kako da fleksibilnošću prilagođavate svoj put novonastalim situacijama i kako izoštrenim čulima na pravi način da primite, obradite i iskoristite informacije iz spoljašnjeg sveta. NLP vas uči kako da ostvarite uspeh na svim životnim poljima. Lako je!

ISTORIJAT NLP-a

NLP je kreiran početkom ’70-tih godina prošlog veka, kao veština koja objedinjuje veštine raznih tehnika koje su mu prethodile.

Dva prijatelja, Ričard Bendler i Frenk Pucelik, studenti psihologije, krajem šezdestih godina prošlog veka, aktivno su se bavili izučavanjem rada Frica Perlsa, autora Geštalt terapije. Postali su eksperti Geštalt terapije, čak su vodili grpune terapije. Priča se da je Bendler do te mere ušao u sam lik Perlsa da je na kraju počeo i da zvuči kao on, i da je preuzeo njegovu fiziologiju tela (kretao se i ponašao kao on). Bendler je bio svestan da radi dobar posao, da je uspešan u svom radu, ali nije mogao da osvesti šta je to što radi, odnosno nije znao kako to radi. Zbog toga je početkom 70-tih godina, u svoj rad uključio Džona Grindera, diplomiranog psihologa i lingvistu, koji je u to vreme radio kao profesor na Kalifornijskom Univerzitetu, Santa Kruz. 1972. godine, apsolvent na studijama psihologije, Ričard Bendler, zamolio je profesora da mu asistira u modelovanju njegove Geštalt terapije. Profesor Grinder se priključio diskusijama koje su vodili, rekavši im “Dobro, vi meni pokažite šta radite, a ja ću vama reći kako to radite”. Zanimljivo je da je profesor u početku bio uglavnom nemi posmatrač. Ipak, nakon nekog vremena, počeo je da daje svoja zapažanja, sugestije i postavlja pitanja. Grinder je posebno jak utisak ostavio na Pucelika, koji ga je smatrao suvim genijem.

Trojica predvodnika oformila su malu grupu u koju su uključili mali broj odabranih studenata. Uložili su trud i vreme u istraživanja koja su na kraju dovela do formiranja NLP-a.
Ogromno istraživanje se isplatilo. Postavljeni su osnovni principi NLP-a, krenule su publikacije i javni nastupi na seminarima. Krenuli su i sa vršenjem edukacija, odnosno prenošenjem svog znanja na učesnike.

U periodu najveće ekspanzije dolazi do razilaženja uspešne trojke. Posebne nesuglasice po pitanju autorskih prava nastaju između Grindera i Bendlera. Bendler čak pokušava da patentira naziv NLP što mu ne uspeva, jer se smatralo da je to naziv koji je u opštoj upotrebi. Nesuglasice rešavaju napokon 2001. godine i postavljaju čistu platformu za dalji razvoj NLP-a.

Između ’82 i ’87. godine, pod jakim uticajem antropolga i teoretičara Batsona, Grinder i Džudit DeLozijer su u saradnji razvili takozvani „New Code NLP-a“. Jedan od ciljeva novog koda NLP-a, pored suštinskog rada na postizanju balansa izmežu svesnog i nesvesnog dela uma, bio je  i uvođenje „ekologije“ u proces donošenja odluka o promenama. To u stvari znači da je neophodno uzeti u obzir uticaj promene ponašanja pojedinca na njegov sistem kao celinu.

Šta to u stvari znači?

Do tog perioda, čin promene ponašanja odnosio se i posmatrao isključivo u odnosu na pojedinca, što je za posledicu često imalo propadanje čitavih sistema (porodica, posao, prijatelji,...), a na kraju i samog pojedinca. Čovek je socijalno biće i funkcioniše normalno samo u svom sistemu, bez obzira na to da li je to sistem porodice, prijatelja, kolega, firme ili sl. Na primer, ako čovek donese odluku o promeni nekog svog ponašanja a da pri tom ne razmotri uticaj svoje promene na svoj sistem (ekologiju), promena neće biti niti dobra, niti svrsishodna. Čak šta više, ta promena može ugroziti njegov sistem a samim tim i njegovo zadovoljstvo postignutim.

To nikako ne znači da treba odustati od promene, već samo znači da tu promenu treba modifikovati i prilagoditi na najbolji mogući način kako bi i pojedinac i njegov sistem napredovali.

Upravo iz tog razloga novi Kod NLP-a podrazumevao je uvođenje ekologije u proces donošenja odluka o promenama. Nije svaka promena poželjna i dobra, već samo ona ekološka.

Grinder se i dalje zalaže za razvoj i izučavanje procesa modelovanja uspešnih ljudi, dok se Bendler okrenuo više edukativnom radu posebno u oblasti primene NLP-a u biznisu.

SPREMNI STE ZA TRENING ?

'