Iako se odmaram na godišnjem odmoru, rešio sam da sa vama podelim nešto. Ovo nije najava za trening niti radionicu. To nas čeka od septrembra. Ima vremena. 

Juče, dok smo spremali razne morske đakonije, prijatelj me pita: "Kada će bre taj tvoj trening?" Pošto slabo šta zna o NLP-u ja se nasmejah i pitam ga "Koji te trening tačno zanima." Na to mi je rekao "Ma bilo koji čoveče. Ne znam ti ja ni šta je NLP tačno ni kakve treninge imaš ali vidim šta ti radiš. Hoću i ja tako da živim. Tebi bre sve nekako ide olako." Naravno da pri tom nije mislio na novac. Ja možda nisam prvi NLP trener na ovim prostorima. Veroatno nisam ni drugi niti treći. Ono što mogu da kažem sa zadovoljstvom jeste da ja od NLP-a ne živim, već živim NLP. To je ta razlika koja čini razliku. Ako želite samo teoriju, međunarodni sertifikat,... ja onda nisam pravi trener za vas. Ako želite zaista da promenite svoj način razmišljanja, komuniciranja, života uopšte na bolje, onda se vidimo.

Nego da se vratim na ono što sam želeo da podelim sa vama. Nekako posebno kada ste na godišnjem odmoru, svakakve ideje vam padaju na pamet, upoznajete razne nove ljude i svakakve zanimljivosti čujete od raznih uspešnih ljudi. Tako sam i ja čuo jednu zanimljivu priču.

Jedan otac je na samrti okupio svoja dva sina, i obojici, između ostalog, dao po dve koverte, koje je trebalo da otvore u skladu sa napisanim naslovom na njima. Na jednoj koverti je pisalo "Otvori me kada ti u životu ne ide dobro." a na drugoj "Otvori me kada ti u životu ide odlično!"

Prošlo je neko vreme, otac je na žalost preminuo, a sinovi su nastavili svoje uspešne živote. I kako to obično biva, jedan od sinova je upao u neku krizu. Ništa mu nije polazilo za rukom. Počeo je i posao da mu propada, odnosi u porodici. Sve. Jednoga dana se setio pisama koja mu je otac ostavio. Pronašao ih je i uzeo ono na kojem je pisalo "Otvori me kada ti u životu ne ide dobro.". Seo je i otvorio pismo. Na njegovo zaprepašćenje u njemu je stajala samo jedna rečenica: "I to će proći."

Potpuno zbunjen, otišao je do svog brata, kojem je u životu išlo sve baš dobro i ispričao mu šta je pročitao. Brat ga je tešio, ali znatiželja mu nije dala mira. Uzeo je i on one dve koverte na koje je zaboravio i otvorio onu na kojoj je pisalo "Otvori me kada ti u životu ide odlično." Unutra je stajala cedulja sa porukom "I to će proći."

Eto. Veoma zanimljiva i počna priča koja nas vraća na temu u šta u životu najviše vredi zaista ulagati. Šta je to što nas zaista obogaćuje i čini da se osećamo zadovoljnim? Meni najveće zadovoljstvo pričinjava sve ono što obogaćuje lično mene, moju dušu i duh. Svako novo saznanje, neka nova veština, pročitana knjiga pa i priča kao što je ova. Sve me to obogaćuje i zaista čini zadovoljnim. Nova poznanstva, odnos sa porodicom, prijateljima. Naravno zdravlje. Šta čovek više da poželi.