Često nam se u životu desi situacija da budemo povređeni, poniženi i uglavnom je prirodno da u tim situacijama sebi postavimo određene ciljeve čijim ćemo ostvarenjem tom nekom pokazati svoje mesto. Znate ono "Videće oni, .... samo kada ja.... pokazaću ja njima......za njih je najveća kazna..." 

Ovakvi ciljevi se uglavnom ostvare i to iz prostog razloga, glavni motivator jeste jaka želja za "saniranjem povrede i osvetom" kao i prisustvo jakih emocija. I ne bi tu bilo ničeg spornog, ali....

Kao prvo, sam čin kada nas neko povredi, uglavnom ne nastaje kao rezultat nečije direktne želje da to postigne. Setimo se NLP aksioma, "Iza svakog ponašanja se krije dobra namera za osobu koja to ponašanje ispoljava." To znači da, uglavnom, namera te osobe nije da nas povredi. To je samo posledica toga. Ako to prihvatite tako, razumećete razloge zašto je neko uradio nešto, i da mu namera verovatno nije bila da vas povredi, već da sebi učini neko dobro.

Sa druge strane, cilj koji je formiran zbog osvete ili dokazivanja drugima, predstavlja cilj čije ostvarenje nikako ne može dati ličnu satisfakciju i to iz prostog razloga, ON NIJE VAŠ. On nije nastao kao posledica vaše pozitivne potrebe, pa onda ni rezultat neće biti pozitivan. Svakako sreća i zadovoljstvo zbog osvete ne može biti trajno. Ona ostavlja gorak ukus u ustima kod većine ljudi.

Zato ne rasipajte energiju. Fokusirajte se na prave ciljeve, na vaše ciljeve. Na ono što želite da postignete zbog sebe i vaših sistema. Život je isuviše kratak da biste ga bespotrebno komplikovali i traćili. Uživajte u njemu.